Клуб професора емеритуса Универзитета у Новом Саду, у сарадњи са Ректоратом Универзитета, организовао је предавање посвећено наслеђу Милутина Миланковића, под називом „Миланковићева теорија о астрономским условима леденог доба“, 8. октобра 2026. године, у згради Ректоратa. Предавање је одржао академик Слободан Марковић, редовни члан Српске академије наука и уметности и редовни професор на Департману за географију, туризам и хотелијерство Природно-математичког факултета УНС-а, који је данас један од водећих светских стручњака у области палеоклиматологије и квартарне геологије.
Модератори догађаја били су проф. емеритус др Ливија Цветићанин, председавајућа Председништва КПЕ УНС и проф. емеритус др Илија Ћосић, заменик председавајуће. У уводном делу скупа, професорка Цветићанин је дала краћи осврт на биографију Милутина Миланковића и његове најзначајније научне и стручне доприносе, након чега је представила и биографију предавача.
Током свог предавања, професор Марковић је изложио сажет историјски приказ научних приступа који су претходили Миланковићевој теорији, а затим је представио и главни научни допринос Милутина Миланковића, као и фокус савремених истраживања која се ослањају на ову теорију.
Миланковићева теорија, која објашњава како дуготрајне промене Земљине орбите и положаја осе утичу на количину сунчеве светлости која стиже до Земље и тиме директно покрећу или прекидају ледена доба, а која је објављена у његовом капиталном делу „Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба” (1941), првобитно је наишла на снажан скептицизам у широј научној заједници и потом маргинализована више деценија. Ова теорија је, међутим, снажно потврђена научним радом каснијих истраживача (Џејмс Хејс, Џон Имбри и Николас Шеклтон), који су објављивањем чланка крајем 1976. године у научном часопису Science, са великом прецизношћу потврдили поклапање између Миланковићевих математичких кривих осунчавања и стварних геолошких података из океана.
Дугогодишњи научни рад проф. др Слободана Марковића надовезује се на Миланковићеву теорију, а у фокусу његовог научног рада је проучавање лесне прашине, чиме се Миланковићеви циклуси доказују и кроз изучавања копна на европском тлу. Посебно је занимљиво што је професор Марковић са својим међународним тимом утврдио да регион Војводине (посебно локалитети Стари Сланкамен, Тителски брег и Рума) садржи један од најкомплетнијих и најстаријих лесних профила у Европи, захваљујући чему се стиче детаљан увид у климатске промене у последњих милион година, о чему је професор Марковић такође говорио током овог предавања.
Области научног истраживања професора Марковића обухватају: лесно-палеоземљишне секвенце, стратиграфија квартара, климатска и еколошка реконструкција квартара, палеопедологија, геоморфологија и хидрологија. Докторску тезу под називом „Палеогеографија квартара на територији Војводине“ одбранио је 2000. године на Департману за географију, туризам и хотелијерство ПМФ УНС, а за редовног члана САНУ изабран је 2024. године.
Овим предавањем настављена је вишегодишња серија научно-популарних предавања у организацији Клуба професора емеритуса УНС-а, у оквиру којих се разговара о актуелним темама у различитим научно-истраживачким областима.
Мапа сајта | Copyright © 1998- Универзитет у Новом Саду. Сва права задржана. | webmaster: webadm@uns.ac.rs