Станфордову листу, званично - World's Top 2% Scientists, сваке године објављује Универзитет Станфорд из Сједињених Америчких Држава и издавачка кућа Elsevier. Ова листа представља престижну базу података, на основу које се идентификује 2% наутицајнијих светских научника. За идентификацију 2% светски наутицајнијих научника као полазни показатељи користе се подаци из базе Scopus. Научници су распоређени у 22 научне области и 174 подобласти, а рангирају се у две категорије:
- утицај током целе каријере ( каријерна утицајност ) која обухвата параметре утицајности и научни допринос током целог радног века; и
- годишњи утицај који се односи на утицај рада, научни допринос и број цитата остварен у најновијој анализираној години.
Листа Универзитета Станфорд представља један од најпоузданијих начина за мерење глобалног утицаја научника, а тиме и институције коју наведе као припадност на Scopus бази података.
На листи 2% најутицајнијих истраживача у свету Универзитета Станфорд (коју чини укупно 230334 најутицајних истраживача), објављеној 19. септембра 2025. године, према научној утицајности у каријери, по редоследу навођења, налазе се следећи истраживачи са Универзитета у Новом Саду:
- Атанацковић, Теодор
- Цветичанин, Ливија
- Шкрбић, Биљана
- Ковачић, Ивана
- Миков, Момир
- Мимица-Дукић, Неда
- Зековић, Зоран
- Јаковетић, Душан
- Петровић, Владимир
- Божин, Биљана
- Челановић, Никола Fisher,
док се према научној утицајности на годишњем нивоу, по редоследу навођења на листи која броји 236314 светски утицајних научника, са Универзитета у Новом Саду налази осамнаест научника, и то:
- Јовановић, Вељко
- Ковачић, Ивана
- Ламбић, Драган
- Атанацковић, Теодор
- Армаковић, Стеван
- Павлић, Бранимир
- Цветичанин, Ливија
- Цветановић Кљајић, Александра
- Мимица-Дукић, Неда
- Армаковић, Сања
- Божин, Биљана
- Јаковетић, Душан
- Стрезовски, Лука
- Стојановић, Горан
- Синха, Анкита
- Кнежевић, Петар
- Миков, Момир
- Вујић, Анте.
На каријерној листи Станфорд Универзитета, објављеној 16. септембра 2024. године, коју је чинило 217098 утицајних истраживача, нашло се, према редоследу навођења девет истраживача са Универзитета у Новом Саду:
- Остојић, Сергеј
- Атанацковић, Теодор
- Цветичанин, Ливија
- Шкрбић, Биљана
- Ковачић, Ивана
- Бунчић Сава
- Миков, Момир
- Мимица-Дукић, Неда
- Јаковетић, Душан,
тј. за два мање него на листи од 19. септембра 2025. године, док је број истраживача, на годишњој листи према утицајности, коју је чинило укупно 223152 најутицајних истраживача од 16. септембра 2024. године, био исти, тј. осамнаест, и то:
- Јовановић, Вељко
- Атанацковић, Теодор
- Шкрбић, Биљана
- Ламић, Драган
- Ковачић, Ивана
- Цветичанин, Ливија
- Мимица-Дукић, Неда
- Јаковетић, Душан
- Зековић, Зоран
- Божин, Биљана
- Павлић, Бранимир
- Армаковић, Стеван
- Синха, Анкита
- Армаковић, Сања
- Миков, Момир
- Цветановић Кљајић, Александра
- Костић, Марко
- Вујић, Анте,
који су такође наведени по редоследу навођења на оригиналној листи.
У односу на каријерну листу, која је први пут објављена 8. октобра 2020. године, у 2% најутицајних истраживача који су чинили 159684 истраживача, наведено је четири истраживача са Универзитета у Новом Саду, и то:
- Атанацковић, Теодор;
- Цветичанин, Ливија;
- Остојић, Сергеј и
- Шкрбић, Биљана,
док су се девет истраживача нашла на једногодишњој листи утицајности:
- Остојић, Сергеј
- Атанацковић,Теодор
- Ковачић, Ивана
- Цветичанин, Ливија
- Мимица-Дукић, Неда
- Јаковетић, Душан
- Миков, Момир
- Пилиповић, Стеван
- Абрамовић, Биљана.
Наведени подаци недвосмислено указују на позитиван тренд присуства научника са Универзитета у Новом Саду на престижним листама World's Top 2% Scientists, како на годишњим тако и на каријерним листама утицајности. Наведена имена наших најутицајних научника, и њихова заступљеност на листама објављених 2020. године, односно 2024. и 2025. године документују да се број утицајних научника повећао за више од 100% на нивоу каријерне утицајности, и тачно 100% на нивоу годишње утицајности.
У жељи да се наведени тренд раста настави, односно, да и утицајност на глобалном нивоу нашег Универзитета настави да расте и доприноси његовој све већој међународној препознатљивости и репутацији, честитам на постигнутом успеху свим научницима чија су имена наведена на овим престижним листама, и захваљујем се на труду који су уложили да би дошли до тако престижних позиција како на њихов углед тако и на углед Универзитета у Новом Саду.
Комплетне базе података и детаљна методологија налазе се у најновијем издању и званичном репозиторијуму Elsevier Data Repository.
