Поводом 105 година од одржавања Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду када је донета одлука о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, Универзитет у Новом Саду организује трибину под називом „Срби у  ‘Великом рату’ 1914–1918. године“. Предавач је проф. др Саша Марковић, декан Педагошког факултета у Сомбору Универзитета у Новом Саду. Трибина ће се одржати у петак, 24. новембра 2023. године, с почетком у 12 часова, у сали за седнице на првом спрату зграде Ректората.

На трибини ће се говорити о изазовима са којима се српски народ суочавао током ратних година 1914–1918, у намери да своје војничке победе, остварене уз преданост и огромне жртве, преточи у оствариве националне и државне интересе које ће, на основу уважавања сложене геополитичке ситуације светског конфликта и редефинисања међународног поретка, реализовати кроз нову југословенску државу (не)oчекивано оптерећену националним, али и бројним другим противречностима.

Улаз је слободан.

О предавачу

Саша С. Марковић рођен је 1968. у Џигољу у близини Прокупља. Академско  образовање стекао је на Филозофском факултету у Новом Саду. Наставник је историје у звању редовног про­фесора на Педагошком факултету у Сомбору Универзитета у Новом Саду. Предмет његовог истраживачког интересовања је рефлексија ев­ропских друштвених и образовно-васпитних идеја код Срба у XIX и XX веку, као и утицај друштвене мисли на стварање национал­ног, политичког и ширег културног идентитета. Посвећен је проучавању историографског наратива о култури сећања.

Објавио је монографска издања: Грађанске опозицио­не странке у Војводини 1929–1941 (2006), Политички живот Буњеваца Војводине у Краљевини СХС/Југославији 1918–1941 (2010), Политичка  биографија Јована Јоце Лалошевића (2011), Српски учитељ у Угарској 1778–1918 (2016) – друго издање 2023, Васа Стајић (2016),  Тихомир Остојић и Јован Јоца Лалошевић (2017), Сомбор, остварена нада и неускраћена права (2018),  Од присаједињења до прекрајања. Војводина у Краљевини СХС/Југославији 1918–1941 (2020), и Буњевци у процепу националног идентитета (2021).  

У књигама под називом Национално без одијума, поглед без претензија (три књиге: 2015, 2018, 2020) обједињено је објавио своје радове који су излазили у различитим часописима водећи рачуна о историографским тематима којима су били посвећени.

Аутор је више десетина научно-стручних радова који су објављени у релевантним научним и стручним часописима. Учествовао је на бројним научним скуповима у земљи и иностранству. Руководилац је и сарадник на више научних и међународних пројеката из области историјских наука.

Декан је Педагoшког факултета у Сомбору, научно-наставне институције која је чувар традиције почетка образовања учитеља у Срба, од 1778. године.