Универзитет остварује делатност високог образовања кроз академске и струковне студије на основу акредитованих студијских програма за стицање високог образовања. Универзитет остварује све врсте и степене студија у следећим образовно-научним или образовно-уметничким пољима:
Одговарајуће научне, уметничке и стручне области у оквиру поља утврђује Национални савет за високо образовање, на предлог Конференције универзитета и Конференције академија и високих школа. Одговарајуће уже научне, уметничке и стручне области у оквиру научне, уметничке и стручне области утврђује Универзитет посебним општим актом који доноси Сенат, на предлог високошколских јединица. Високошколска јединицаостварује академске студијске програме, а може остваривати и струковне студијске програме у једној или више области.
Врсте студија су:
На академским студијама изводи се академски студијски програм, који оспособљава студенте за развој и примену научних, стручних и уметничких достигнућа. На струковним студијама изводи се струковни студијски програм који оспособљава студенте за примену и развој стручних знања и вештина потребних за укључивање у радни процес.
Степени студија су:
1.1. основне академске студије;
1.2. основне струковне студије;
1.3. специјалистичке струковне студије.
2.1 мастер академске студије;
2.2 мастер струковне студије;
2.3 специјалистичке академске студије;
3.1. докторске академске студије
Основне академске студије имају од 180 до 240 ЕСПБ бодова.
Основне струковне студије имају 180 ЕСПБ бодова.
Мастер академске студије имају:
Мастер струковне студије имају најмање 120 ЕСПБ бодова када је претходно остварен обим првог степена студија од најмање 180ЕСПБ бодова.Специјалистичке студије:
Специјалистичке академске студије имају најмање 60 ЕСПБ бодова када је претходно остварен обим студија од најмање 300 ЕСПБ бодова на основним академским и мастер академским студијама или 120 ЕСПБ бодова ако су претходно завршене основне академске студије са најмање 240 ЕСПБ бодова, осим на студијама из медицинских наука.
Докторске студије имају најмање 180 ЕСПБ бодова, када је претходно остварен обим студија од најмање 300 ЕСПБ бодова на основним академским и мастер академским студијама, односно интегрисаним академским студијама. Одређени академски студијски програми могу се организовати интегрисано у оквиру основних и мастер академских студија.Студијски програми академских студија из медицинских наука могу се организовати интегрисано у оквиру основних и мастер академских студија, са укупним обимом од највише 360 ЕСПБ бодова.
Кратки програм студија може се изводити у обиму од 30 до 60 ЕСПБ бодова.
Лице које заврши основне академске студије у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова,од-носно у трајању од најмање три године, стиче стручни назив са назнаком звања првога степена академских студија из одговарајуће области.
Лице које упише основне академске студије у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, од-носно у трајању од најмање четири године, када оствари обим од најмање 180 ЕСПБ бодова, може стећи стручни назив са назнаком звања првога степена академских студија из одговарајуће области, што се прецизније регулише актом факултета, уз одговарајућу акредитацију сту-дијског програма.
Лице које заврши основне академске студијеу обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, од-носно у трајању од најмање четири године стиче стручни назив „дипломирани” са назнаком звања првог степена академских студија из одговарајуће области, уз одговарајућу акредитацију студијског програма.
Лице које заврши основне струковне студије стиче стручни назив са назнаком звања првога степена струковних студија из одговарајуће области.
Лице које заврши специјалистичке академске студије стиче стручни назив специјалиста са назнакомзвања другог степена академских студија из одговарајуће области.
Лице које заврши специјалистичке струковне студије стиче стручни назив специјалиста са назнаком звања првог степена струковних студија из одговарајуће области.
Лице које заврши мастер академске студије стиче академски назив мастер са назнаком звања другог степена мастер академских студија из одговарајуће области.
Лице које заврши мастер струковне студије стиче стручни назив струковни мастер са назнаком звања другог степена мастер струковних студија из одговарајуће области.
Лице које заврши докторске, односно академске студије трећег степена, стиче научни назив доктор наука, односно доктор уметности, са назнаком поља, односно области.
Листу звања из одговарајућих области и скраћенице стручних, академских, научних и уметничких назива утврђује Национални савет за високо образовање, на предлог Конференције универзитета, односно Конференције академија и високих школа.
У току једне школске године студент остварује најмање 60 ЕСПБ бодова, што одговара просечном укупном ангажовању студената у обиму 40-часовне радне недеље. Један ЕСПБ бод носи између 25-30 сати рада. Остварених 60 ЕСПБ бодова подразумева да студент у току године утроши између 1500 и 1800 сати рада у свим облицима наставе и свим облицима индивидуалног учења да би савладао градиво. Укупно ангажовање студента састоји се од активне наставе (предавања, вежбе, практикуми, семинари и др.), самосталног рада, колоквијума, испита, израде завршних радова, студентске праксе, добровољног рада у локалној заједници и других видова ангажовања. Укупан број часова активне наставе не може бити мањи од 600 часова у току школске године.
Настава се одвија у току 30 недеља, из чега следи да у једној недељи студент мора имати најмање 20 часова активне наставе. Тај фонд часова активне наставе представља минимални број часова који наставно особље на студијском програму даје студентима.
Део активне наставе на дипломским академским студијама, завршној години интегрисаних академских студија, специјалистичким академским и докторским студијама може чинити и истраживачки студијски рад. Ови часови активне наставе оспособљавају студента да приступи изради завршног рада. Истраживачки студијски рад се обавезно прецизира у књизи предмета.
Разлика измећу укупног броја 1500-1800 сати и часова активне наставе представља број часова које студент утроши на: самостални рад, колоквијуме, испите, израду завршних радова, добровољни рад и друге видове ангажовања у току школске године.
Број ЕСПБ бодова на појединачном предмету се одређује на основу укупног ангажовања студента: укупног број часова активне наставе и укупног броја сати активног индивидуалног рада студента. (На пример, предмет који има 6 ЕСПБ бодова обухвата укупно 180 сати рада, и може представљати 6 часова активне наставе (3+3 на недељном нивоу) и 90 сати које студент утроши у самосталном раду, колоквијумима, испиту... Предмет може имати 6 ЕСПБ бодова ако је организован да има 4 часа активне наставе (2+2, или 4+0,....) и 120 сати које студент утроши у свим другим облицима рада. Значи, укупан број ЕСПБ приписан предмету се не поклапа обавезно са часовима наставе).
Мапа сајта | Copyright © 1998- Универзитет у Новом Саду. Сва права задржана. | webmaster: webadm@uns.ac.rs