У оквиру обележавања 11. фебруара – Међународног дана жена и девојака у науци, на Универзитету у Новом Саду биће одржано предавање на тему „Вештачка интелигенција - родна равноправност и етички аспекти“. Предавање ће одржати проф. др Мирјана Ивановић, редовна професорка на Природно-математичком факултету, у уторак 13. фебруара 2024. године, с почетком у 13 часова, у мултимедијалној сали на другом спрату зграде Ректората.

Tренутно, истраживања у области вештачке интелигенције првенствено воде мушкарци, те је јасно изражена родна неједнакост. На светском нивоу жене чине само 22% истраживача који раде у области вештачке интелигенције. С друге стране вештачка интелигенција обликује родне односе, стварајући нове изазове и могућности за разне врсте истраживања и послова и за жене. Да би њихов лични развој и професионални раст били у потпуности интегрисани, више жена треба да учествује у дизајну, имплементацији, евалуацији и дебати о етици и нормама следеће генерације машинског учења и технологија заснованих на вештачкој интелигенцији. Само смислено укључивање жена у свим фазама би требало да резултира политикама и технологијама које дигиталну једнакост претварају у стварност. Мушкарци и жене треба да буду савезници и да проактивно делују како би вештачка интелигенција била боља за све.

Изазови вештачке интелигенције у вези са родним аспектима су вишеслојни.

• Дизајн. Жене треба да имају активну улогу у обликовању нове генерације технологија, тако да се не репродукују стереотипи и узима у обзир различитости.
• Примена таквих технологија и директни друштвени/економски/политички утицај које ће вештачка интелигенција имати у покушају смањења родне неравноправности.
• Колатерални ефекти стратегија дигитализације на будућност рада и могућности напредовања за жене.

Кратка биографија

Мирјана Ивановић је редовни професор на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, из области рачунарских наука. Члан је Националног научног савета за електронику, телекомуникације и информатику Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије и члан Управног одбора Института за истраживање и развој вештачке интелигенције Србије. Била је члан Савета Универзитета за информатику више од 12 година. Проф. Ивановић је аутор или коаутор 14 уџбеника, неколико међународних монографија и више од 450 научних радова, од којих је већина објављена у међународним часописима и конференцијама. Њена истраживачка интересовања обухватају агенатске технологије, интелигентне технике, примене техника рударења података и машинског учења у медицинским доменима као и електронско учење подржано технологијама. Члан је програмских одбора више од 300 међународних конференција, програмски/генерални председавајући неколико међународних конференција и била је руководилац бројних значајних међународних истраживачких пројеката. Мирјана Ивановић је одржала значајан број пленарних и позваних предавања на међународним конференцијама и посетила многе академске институције широм света као гостујући истраживач (Грчка, Немачка, Словенија, Словачка, Пољска, Португалија, Румунија, Чешка, Аустралија, Јапан, Јордан, Кина, Кореја, Тајланд, Тунис). Тренутно је главни и одговорни уредник часописа Computer Science and Information Systems.