Нови Сад је типичан централноевропски град. Други је по величини град у Србији и административно седиште Аутономне покрајине Војводине, која се налази у јужном делу Панонске низије у централној Европи, на северу Републике Србије.
Нови Сад и Петроварадинска тврђава из XVIII века, коју понекад називају и Гибралтар на Дунаву, вековима су били једна од кључних европских геостратешких тачака. На том месту сусретале су се и међусобно прожимале различите културе. Грађани Новог Сада су 1748. године купили граду статус Слободног краљевског града од царице Марије Терезије. Слободни град са добром репутацијом привлачио је припаднике различитих народа и вероисповести из многих друштвених слојева. Град је прерастао у мултиетничку и мултиконфесионалну заједницу, што је остала једна од главних карактеристика града до данас.
Нови Сад је град музеја, галерија, културних споменика, позоришта и фестивала. У њему је седиште Матице српске, најстарије културне и научне установе српског народа, основане 1826. године, у чијем саставу су седам научних одељења, библиотека са неколико милиона публикација и богата национална галерија.
Нови Сад је град образовања и науке. Град богатог друштвеног живота, који је неодвојиво повезан са Универзитетом, пулсирајући младалачком, раздраганом и живахном атмосфером.
У 2016. години Нови Сад је проглашен Европском омладинском престоницом 2019. године и Европском престоницом културе 2022. године.
Од четрнаест факултета који чине Универзитет у Новом Саду, девет факултета има седиште у Новом Саду, од којих је седам смештено у универзитетском кампусу: Филозофски факултет (основан 1954. године), Пољопривредни факултет (1954), Правни факултет (1955), Технолошки факултет (1959), Факултет техничких наука (1960), Природно-математички факултет (1969) и Факултет спорта и физичког васпитања (1974), док се Медицински факултет (1960) налази у кругу Клиничког центра Војводине, а Академија уметности (1974) на две локације - на Петроварадинској тврђави и у центру града. Поред већине факултета, у Новом Саду се налазе и три института у саставу Универзитета: Институт за низијско шумарство и животну средину (1958), Научни институт за прехрамбене технологије (2006) и Институт Биосенс (2015).
