ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ОЏАЦИ – БАШТИНА НА ДЛАНУ“

Промоција књиге „Оџаци – баштина на длану“ аутора др Владимира Стојановића, редовног професора на Департману за географију, туризам и хотелијерство Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, одржана је 20. фебруара 2020. године, у Културној станици „Свилара“ у Новом Саду.

Том приликом, присутне је поздравила проректорка за наставу Универзитета у Новом Саду проф. др Сања Подунавац-Кузмановић, која је аутору посебно честитала на истрајности и упорности у писању овог дела.

„Оџаци...баштина на длану је књига која на један веома атрактиван начин открива природно и културно наслеђе Оџака и то је књига коју би свако дете Оџака требало да држи на свом радном столу. Јер, ова књига је, заправо, једна изузетно занимљива и необична сликовница у којој импресивне слике и снажни колорит стоје насупрот нежним и суптилним деловима текста. Ово је дефинитивно књига која прија и очима и души“, истакла је проректорка у уводу скупа.

У име Департмана за географију, туризам и хотелијерство Природно-математичког факултета, присутне је поздравио директор Департмана проф. др Лазар Лазић. О књизи су говорили др Александра Драгин и др Милана Пантелић са Департмана за географију, туризам и хотелијерство, др Богдан Јањушевић из Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин, као и проф. др Владимир Стојановић, аутор књиге.

Књига „Оџаци – баштина на длану“ је резултат вишегодишњег истраживачког рада на пољу откривања природног и непокретног материјалног културног наслеђа Оџака и околине. Публикација на 120 страна садржи 317 фотографија, снимљених у периоду од 2003. до 2019. године, као и пропратни текст који је у функцији њихове интерпретације.

У два велика поглавља представљена је прво културна баштина Оџака, а затим и природне вредности УНЕСКО Резервата биосфере „Бачко Подунавље“, оног дела који се простире на подручју општине Оџаци. У првом поглављу аутор се бави наслеђем Оџака, елементима урбанизма који су препознатљиви за место, сакралним објектима, типовима старих кућа и детаљима њихових фасада, кућама знаменитих грађанских породица пре Другог светског рата, као и индустријским наслеђем старе фабрике за прераду кудељног влакна која је обележила историју Оџака.

У другом поглављу се истиче колико је природа Подунавља на простору општине Оџаци вредна и значајна и поред тога што није заштићена и толико позната као у неким другим деловима Војводине. Поред Дунава, централно место у анализама припада и пространству слатина (Каравуково – Српски Милетић – Богојево), које су познате и под именом „Средња Мостонга“, пошто се „наслањају“ на каналисани ток реке Мостонге. Овај простор је важан центар биодиверзитета са бројним представницима заштићених врста, од којих је аутор неке документовао својим фотографијама и краћим описима.

Посебна вредност публикације огледа се у јасној поруци о неопходности бољег познавања и разумевања локалног наслеђа, као и о неопходности боље заштите свих природних и културних вредности Оџака и околине.