IN MEMORIAM: ПРОФ. ДР СВЕТОЛИК АВРАМОВ

Проф. др Светолик Аврамов (1948–2025), редовни професор у пензији Медицинског факултета Нови Сад и ранији ректор Универзитета у Новом Саду, преминуо је 14. јануара 2025. године. Универзитет у Новом Саду изражава најдубље саучешће породици, пријатељима и колегама професора Аврамова.

Рођен је 17. фебруара 1948. године у Врбасу, где је завршио основну школу и гимназију, након чега је 1966. године уписао Медицински факултет Универзитета у Београду који је завршио у новембру 1971. године са просечном оценом 9,25. Повратком у свој родни град већ 1973. године започиње рад на Хируршком одељењу тамошње болнице, а у јесен 1974. године је примљен на рад и специјализацију опште хирургије на Хируршку клинику Медицинског факултета у Новом Саду, којом је тада руководио проф. др Драгољуб Димковић. Од 1978. године био је специјалиста опште хирургије и субспецијалиста васкуларне хирургије. Магистарску тезу на Медицинском факултету у Новом Саду одбранио је 1982. године, а потом и докторску дисертацију на истом факултету 1986. године.

Академску каријеру је започео као демонстратор на предмету Анатомија већ током студија, а на Медицинском факултету у Новом Саду прошао је кроз сва наставна звања: у звање асистента-приправника биран је 1975. године, затим 1987. године за доцента, а потом за ванредног професора 1992. године и редовног професора 1997. године. Редовни професор хирургије на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду био је до пензионисања 2013. године.

На Медицинском факултету у Новом Саду посебно је дао допринос подизању квалитета наставе из хирургије, оснивањем Катедре за ургентну медицину. У стручном раду је увео низ поступака и дијагностичко-терапијских алгоритама у различитим областима васкуларне хирургије и трауматологије, а своје резултате приказивао је на многобројним домаћим и међународним стручним састанцима и конгресима широм света. Био је члан свих светских водећих асоцијација за кардиоваскуларну хирургију, а у једној од њих био је четири године и наш национални делегат. Предводио је хируршки тим у првој хуманој трансплантацији бубрега у Војводини 1986. године и до краја своје каријере учествовао је у даљем унапређењу рада у обој области.

Био је 24 године секретар, а потом више од 10 година и шеф Катедре за хирургију, затим председник Савета Медицинског факултета у једном мандату и продекан за наставу Медицинског факултета од 1995. до 1998. године. Ректор Универзитета у Новом Саду био је од 1998. до 2000. године.

Био је члан Српског лекарског друштва од 1971. године, а од доласка у Нови Сад, био је чест предавач, члан уредништва Медицинског прегледа, активиста у специјалистичким хируршким секцијама, члан Председништва Друштва лекара Војводине СЛД од 1984. до 1998. године, члан Председништва Савеза лекарских друштава СР Југославије од 1996. до 2000. године, а од 1998. године и члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, чији је био и председник у тренутку када је преминуо.

Добитник је великог броја захвалница, повеља и плакета од Друштва лекара Војводине и Српског лекарског друштва, медицинских факултета у земљи, Универзитета у Новом Саду и националних асоцијација из области кардиоваскуларне медицине, добитник је Октобарске награде града Врбаса (1965. и 2008. године) а почетком 2017. године додељена му је и Награда за животно дело Друштва лекара Војводине Српског лекарског друштва. Био је познат и по својој љубави према музици, а остаће у сећању и као оснивач и члан Тамбуршког оркестра Друштва лекара Војводине, са традицијом дугом више од три деценије.