У сарадњи са Одсеком за италијанске и ибероамеричке студије и Ибероамеричким центром Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Универзитетом Веракрусана у Мексику и Амбасадом Мексика у Београду, у холу Ректората Универзитета у Новом Саду свечано је отворена изложба малог формата скулптура „Лични облуци” аутора Уроша Ушћебрке 12. јула 2022. године.
Том приликом присутнима су се обратили ректор Универзитета проф. др Дејан Мадић, деканица Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду проф. др Ивана Живанчевић-Секеруш, управница Ибероамеричког центра (ЦИБАМ) Филозофског факултета доц. др Бојана Ковачевић Петровић, као и аутор изложбе Урош Ушћебрка.
Најављујући изложбу, аутор Урош Ушћебрка истакао је следеће:
„У неким народима камење представља препреке с којима се сусрећемо током нашег постојања. Без обзира на то колико су велике или мале, увек нам остављају поуку. Ништа се не догађа случајно, све има мотив, узрок и последице. Стене симболизују кораке тј. искуства које стварамо у нашем животу. Људи који живе на далеком истоку воле камење онакво какво га је природа створила. Камен престаје да буде камен оног момента када га одвојимо од планине, а када га поставимо у врт он постаје наш пријатељ. Када му се обратимо он нам одговара. Верује се да је камење попут људи...
Изложба малог формата скулптура „Лични облуци” блиско је везана за идеју интиме, искреног истраживања, љубав према камену који јесте мој пријатељ у послу и животу.“
У оквиру свечаног програма, студент друге године клавира на основним академским студијама Академије уметности Универзитета у Новом Саду Бошко Стојадиновић извео је на клавиру композиције Петра Иљича Чајковског Марш оловних војника и Шећерна вила из свите Крцко Орашчић.
Улаз на изложбу је слободан, а заинтересовани посетиоци могу је обићи до 21. јула 2022. године, сваког дана, у периоду од 9 до 20 часова.
О аутору
Урош Ушћебрка је рођен 1971. године у Београду. Дипломирао је примењену скулптуру 1995. године на Факултету примењених уметности у Београду и потом специјализовао скулптуру великог формата, а од 1996. године је члан Удружења ликовних уметника Србије. Године 1997. живео је и радио у Бреши, Италија, специјализујући се на скулптури у камену великог формата, а у периоду од 1997. до 1998. студирао је и радио у Центру за рестаурацију и конзервацију Народног музеја у Караташу, Србија. Године 1999. добија стипендију Министарства иностраних послова Мексика за магистарске студије из архитектонске рестаурације на Универзитету Веракрусана, где је и магистрирао 2004. године. Од 2001. године стално је запослен на Факултету ликовних уметности Универзитета Веракрусана.
Његова интересовања се крећу између скулптуре, урбане интервенције и примењене уметности. У Мексику и Србији имао је 21 самосталну изложбу, а учествовао је на више од 50 домаћих и међународних колективних изложби у Мексику, Србији, Румунији, Кореји, Јапану, Шпанији и САД-у. Учествовао је на више од 40 домаћих и међународних симпозијума, конференција и семинара у Румунији, Србији, Португалу, Јапану и Мексику. Реализовао је више од 10 јавних пројеката и носилац је неколико међународних и домаћих награда, од којих се издвајају следеће:
Награда за скулптуру 2020. на Међународном универзитетском бијеналу визуелне уметности Аутономног универзитета државе Мексико.
Званична селекција 2013. и 2011. на Бијеналу еколошке скулптуре Јужне Кореје
Аутор изложбе регистрован је у Речнику мексичких вајара 20. века Лили Каснер и припада збирци савремене скулптуре Народног музеја Србије.
Од 2005. године сарађује са Универзитетом у Новом Саду. На његову иницијативу, преко 30 претежно младих уметника из Мексика боравило је у Новом Саду у виду студентске и професионалне праксе.
Мапа сајта | Copyright © 1998- Универзитет у Новом Саду. Сва права задржана. | webmaster: webadm@uns.ac.rs